DOK PALMA NJIŠE GRANE...


Dok Palma njiše grane
i cela Srbija spi,
euri dok mirišu
u skupštini, ljubiš me ti...


    Srbija. Postizborni interegnum. Pregovori, dogovori i domunđavanja u punom jeku. Jedni bi na ovu stranu, drugi na onu, a treći bi vinjak i kiselu. Četvrti bi sve to, skupa, uz pola kila jagnjetine i šopsku salatu. Sve po sistemu: Grabi, kume, dok je džabe!
    Gubitnici zaseli na pobednička postolja i šepure se k'o paunovi pred parenje. Traže mladu. Zaboravili da im perje, još uvek, nije poraslo, pa belasaju golim guzicama na sve strane. Pobednici se drže po strani, smeškaju se i tvrde pazar. Ni njima nije svejedno. Buduća mlada ima brkove i jednu nogu kraću. Ipak, šta je tu je. Nije vreme za biranje.

GRANA PRVA, iliti: A TI MI DOĆI NEĆEŠ, TIŠINA BIT' ĆE LED'NA...

    U svom tom zamešateljstvu, u malom selu Končarevu, ispred stare, porodične, kuće, sedi Palma i kontemplira:
    "Šta, sad, da radim? Nisam pametan! Eh, da su mi Betoven i Šopen tu, pa da mi zasviraju, na uvce, ko onomad, u kafani "Kokos", pokraj Marinkove bare! Lakše bi mi bilo. Ali, nisu...".
    Odjednom, uz, izlokani, kolski put, banuše Velja i Koštunica. Zadihani i zajapureni.
    "Jebem li ti, Palma, ovu selendru! Ovo nema ni u Kačulicama, bre! Jedva te nađosmo, nabijem ti rodno mesto na ćelavu glavu!", zavapi Velja, uzdišući i hladeći se nekim, plavim, Ugovorom o koncesiji.
    "Pomoz' bog!", dodade Koštunica, umorno tikujući, levim okom.
    "Eh, otkud vi, junaci?!", iznenađeno, upita Palma i nastavi: "Kojim dobrom?".
    "Kakvim, crnim, dobrom, leb' te poj'o! 'Oćeš li ti s nama u koaliciju ili nećeš, jeb'o te Tadić u akva park!", iznervirano, povika Velja.
    "Jeste, ovaj, Dragane... Znaš, mi došli da vidimo da li si sa nama ili si postao izdajnik Kosova, Srbije i svega ostalog.", ledenim glasom, reče Koštunica.
    "Eh, druže Vojo, pa nemoj tako! Mi moramo u Jevropu ići! Tamo leži lova, bre!", brecnu se Palma.
    "Ne, ne i ne! Evropska unija ne postoji, jer nije napravljena u skladu sa Ustavom Srbije, a nije kompatibilna, čak, ni sa 367. rezolucijom DSS - a, o diskutabilnosti evropskih integracija!", besno, odbrusi Koštunica.
    "Vidiš kako Voja to stručno objašnjava, bre! Čak ni onaj Sporazum, plajvaz mu nabijem u zaglavlje, u stvari, nije ni potpisan.", dodade Velja, grickajući vlat trave.
    "E, neću više da razgovaram sa vama! Zbunjujete me!", plačnim glasom, zajeca Palma.
    "Ne znam, mi sad idemo, a ti, dobro, razmisli šta ti je činiti.", zaključi Koštunica.
    "I nemoj mnogo da razmišljaš, da te ja ne bi pobac'o kroz prozor, bre!", povika Velja, lagano se spuštajući niz seoski drum.

GRANA DRUGA, iliti: ČEKAT' ĆU TE NA RASKRŠĆU, GDE SMO NEKAD SRETNI BILI...

    U tom momentu, sa druge strane, krmbečeći se niz padinu neke čuke, izbiše Tadić i Đilas. Zadihani i zajapureni.
    "Kakva ti je, Palma, ovo selendra! Jedva te, bre, nađosmo, čoveče!", zavapi Tadić, uzdišući i hladeći se Sporazumom o asocijaciji i stabilizaciji.
    "Dobar dan!", dodade Đilas, zagonetno se smeškajući.
    "Eh, otkud, sad, vi, junaci?!", iznenađeno, upita Palma i nastavi: "Kojim dobrom?".
    "Kakvim, crnim, dobrom, bog te mazo! Hoćeš li ti sa nama u koaliciju ili nećeš?!", iznervirano, povika Đilas.
    "Jeste, Dragane, prijatelju... Znaš, mi došli da vidimo da li si sa nama ili si postao izdajnik Srbije, Kosova i svega ostalog.", ledenim glasom, reče Tadić.
    "Eh, druže Borise, pa nemoj tako! Ti znaš da se ja slažem da mi moramo u Jevropu ići! Tamo leži lova, bre!", brecnu se Palma.
    "Pa šta čekaš onda, limun na tacni?!", besno, odbrusi Đilas.
    "Čekam da vidim šta ja imam od Jevrope, pa da onda odlučim šta Jevropa ima od mene!", sa ponosom u glasu, odgovori Palma.
    "Znači ipak si sa nama?", upita Tadić.
    "Ne znam ja to još. Svi me zbunjujete!", plačnim glasom, zajeca Palma.
    "Ništa, mi sad idemo, a ti, dobro, razmisli šta ti je činiti.", zaključi Tadić.
    "I ne zaboravi da se, ovoga puta, samo ti pitaš. Sad i ko zna kad!", povika Đilas, lagano se pentrajući uz brdo.

GRANA TREĆA, iliti: SAMO ĆE VETAR ŠUMIT', BILA JEDNOM LJUBAV JEDNA...

    Nakon nekoliko trenutaka mrtve tišine, Palma, odlučno, izvuče mobilni telefon iz džepa i okrenu Dačićev broj.
    "Ivice, ti li si?!", zaurla Palma.
    "Ja sam, ja sam... Jes' to ti Dragane?", nesigurno, upita Ivica.
    "Ja sam, bre! Slušaj me dobro, Ivice! Prekidaj sve pregovore i upadaj u vladu sa Tadićem!", prodra se Palma, energično.
    "Čekaj malo, Dragane, evo me sa Tomom i Vučićem, delimo resore! Ne mogu sad da...", zavapi Ivica.
    "Ne zanima me ništa! Do juče si se ti pitao, a sad se pitam ja! Prekidaj sve i dovuci se, ovamo, u Končarevo, da te ja nešto preslišam!", grubo ga prekide Palma.
    "Ali, Dragane, druže, sve je već...", opet, pokuša Ivica.
    "Rek'o sam ti, ne zanima me, bre! Ja se sad pitam!", dreknu Palma, prekide vezu i poče da zvižduće "Odu radosti".
    "Dobar ovaj Betoven! Kako li, tek, harmoniku svira...", pomisli Palma, zagledan u, evropsko, nebo nad Končarevom.