Evo, mali poklon za sve zainteresovane... Download je, naravno, free... Gore, levo, kada se otvori link... Živeli...

Dakle, "Lagana pripadnost ništavilu", izmenjeno i osiromašeno izdanje:

http://www.scribd.com/full/53728580?access_key=key-11b6s5kfd1mbjahklwjg

POSLEDNJA VEST:

BORIS TADIĆ ZAPOČEO ŠTRAJK GLAĐU...

     Predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić posetio je lidera SNS Tomislava Nikolića u Domu narodne skupštine kako bi ga zamolio da prekine štrajk.

     "Molio sam Tomu da prekine štrajk.", rekao je Tadić novinarima po izlasku iz prostorija poslaničkog kluba naprednjaka i dodao kako je shvatio da je jedini put za prevazilaženje trenutne krize štrajk glađu i žeđu:

     "Od ovoga trenutka, zbog Srbije i zbog mog ličnog prijateljstva sa Tomislavom Nikolićem, započinjem štrajk glađu i žeđu sa samo jednim zahtevom, a to je da Tomislav Nikolić prekine štrajk glađu i žeđu!".

     Vodeći, domaći i svetski, politički analitičari ocenili su da ovakvo "Solomonsko" rešenje predstavlja, oštar, zaokret u eskalaciji postojeće političke krize, ali i da oslikava svu mudrost i vizionarstvo, kako politike vladajuće koalicije i Borisa Tadića, tako i politike koju zastupa srpska opozicija sa Tomislavom Nikolićem na čelu.

     Građani Srbije, jednoglasno, poručuju Tadiću i Nikoliću da izdrže do kraja i da ne odstupe od svojih zahteva ni po koju cenu.

Kress.

Robert William Garry Moore

(1952. - 2011.)

R.I.P.

Nova pesmica... Poslušajte, ako vam nije mrsko...

Jebem milu majku svim ovim licemerima i pičkama jebenim... Serem se svima u usta i natabam kurcem... Ko mi je "prijatelj", a ne puši neka me slobodno, odmah, izbriše sa liste... Jebem li vam sve... Borisu Tadiću nabijem Vuka Jeremića u guzicu, iako je on već tamo... Pišam vam se na ovakvu evropu i ceo, jebeni, svet... Pasoš nikada nisam imao, ali ću da ga izvadim i da nađem bilo koju državu u kojoj je pušenje normalna stvar i da odem tamo, momentalno... Nepušačima želim sve najgore... Jebali vas roboti u proprana pluća... Majku vam, bre, jebem, pedersku... Crknite, pičke smrdljive!!! Jeb'o vas Hitler u vrh guzice...

OKTOBAR 2045

HIT PARADA

    Kako saznaje dnevni list "Kress", ovogodišnja "Parada ponosa" bila je jedna od najuspešnijih do sada. Organizatori parade, pre svega, udruženje LGBT vernika "Sveti otac Pahomije", zajedno sa podgrupom navijača Crvene zvezde, "Roze Delije", saopštili su, na nedavno održanoj konferenciji za novinare, da je ovogodišnja parada protekla bez ikakvih problema.
     "Ove godine na gay paradi se okupilo preko dvesta hiljada ljudi, a takva brojnost je rezultat svestrane podrške koja nam je došla od strane crkve, kao i svih relevantnih državnih institucija.", istakao je jedan od vođa "Roze Delija", popularnih "Peškirića".
    Da podsetimo, nekoliko dana pre održavanja gay parade Sinod SPC je izdao saopštenje u kome se kaže:
    "SPC nije protiv javnog izražavanja i reklamiranja seksualne orijentacije ili bilo koje druge lične sklonosti, pogotovu ukoliko ona ne vređa pravo građana na privatnost i porodični život, njihova verska uverenja i neprikosnovenost dostojanstva ličnosti. U tom kontekstu, ona (SPC) se odlučno zalaže za organizovanje takozvane Parade ponosa. Za SPC je nedopustivo i nasilje prema licima ili grupama koje greše protiv moralnih normi ili, štaviše, ugrožavaju javni moral ili javni red i mir.”, saopštio je Sinod.
    U isto vreme, predstavnici vlade Srbije, kao i aktuelni predsednik Srbije, najavili su svoje učešće na paradi.
    Ipak, ni ove godine, parada nije prošla bez protivnika. Dan uoči parade, već tradicionalno, u organizaciji "Srbskog Sabora Zveri", održana je takozvana "Porodična šetnja" koja je, takođe, prošla bez većih incidenata, zahvaljujući, pre svega, pravovremenoj reakciji policije.

EVROPO, EVE ME...

    Po pisanju beogradskog dnevnika "Šlic", Holandija se i dalje protivi pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
    "Stav holandske vlade je jasan: Srbija ne može ući u Evropsku uniju sve dok ne uhapsi Mladića! To što Ratko Mladić verovatno više nije među živima, ne sprečava srpske vlasti da ga pronađu i uhapse!", jasno je istakao visoki predstavnik holandske vlade i dodao: "Kako su Dražu pronašli!!!".
    Analitičari, ipak, procenjuju da posle ulaska Iraka, Irana, Avganistana i Uzbekistana u Evropsku uniju, Srbija ima šansu da postane kandidat. To će se, najverovatnije, desiti u narednih dvadesetak godina, a naročito u periodima kada Evropskom unijom budu predsedavali Crna Gora, Makedonija ili Kosovo, slažu se analitičari.
    "Dug put Srbije ka Evropi rezultat je teške tranzicije, koja traje već decenijama, i koja je direktno uzrokovana vladavinom Slobodana Miloševića.", ističe aktuelni predsednik države.
    Ipak, po istraživanjima javnog mnjenja čak devedeset i šest odsto građana izjavilo je da nema pojma ko je Slobodan Milošević. Ostalih četiri odsto složno je u stavu da je Milošević bio kapiten fudbalske reprezentacije SFRJ, šezdesetih godina dvadesetog veka. Takođe, na pitanje da li treba uhapsiti Ratka Mladića, ubedljiva većina građana je odgovorila pitanjem: "Ko je taj?".
    Sa druge strane, vladajuća koalicija, DS/SPS/DSS/NS/SNS/SRS/LDP/G17-Plus/PUPS/JS/LSDV... ističe značaj evropskog puta Srbije i nada se da će Srbija ući u EU, čim uhapsi Mladića, do kraja godine.

SPORTSKO NASILJE

    Nasilje na fudbalskim stadionima ne jenjava. Poslednji incident koji se dogodio na "večitom" Derbiju između Crvene zvezde i Partizana, prilikom koga su razulareni fudbaleri gađali publiku upaljačima, bakljama i sitninom, upućujući im psovke i pretnje, jasno pokazuje da država treba da se umeša i da, konačno, pooštravanjem kaznene politike, stane na kraj samovolji i bahatosti srpskih fudbalera.
    Najgore je to što se nasilje ne ograničava samo na utakmice i stadione. Nedavno je zabeležen incident prilikom koga je skupina poludelih fudbalera išla gradom i maltretirala ne samo navijače već i slučajne prolaznike, žene, decu, starce...
    "Osam fudbalera, driblajući lopte, uletelo je u Knez Mihajlovu ulicu i počelo da napada građane. Loptama su porazbijali izloge, bušili gume na vozilima, kopačkama izgazili sve zelene površine... Nakon toga su krenuli ka Slaviji gde im se pridružilo još desetak razularenih fudbalera koji su, duvajući u sudijske pištaljke i mašući korner zastavicama, napravili neviđeni haos na ulicama glavnog grada. Njima su se, kasnije, priključila i dva sportska komentatora koja su, unoseći se građanima u lice, uzvikivala rezultate fudbalske reprezentacije Srbije za poslednjih deset godina. Tom prilikom intervenisala je policija koja je privela jednog fudbalera.", istakao je direktor beogradske policije.
    Ovakvi incidenti su dokaz da u srpskom fudbalu stvari ne stoje kako treba i da nadležne institucije moraju, hitno, da reaguju kako bi, u budućnosti, takvi izlivi nasilja bili sprečeni.

MEĐU JAVOM I MED SNOM...

    Andrićev venac. Zgrada predsedništva Srbije. U zgradi, setno zagledan u jednu tačku, sedi predsednik Srbije i, nestrpljivo, očekuje poštara. Svako malo, nervozno, udari po interfonu i, bolećivo, upita: "Ima li ga?". Negiranje sa druge strane baci ga u još veći očaj.
    Predsednik, potom, dohvati mobilni telefon, okrenu broj, ali iz aparata ga, hladno, preseče snimljena poruka: "Mobilni pretplatnik, trenutno, nije dostupan...". Vidno iznerviran, predsednik, zatim, sede za kompjuter, proveri elektronsku poštu, ulogova se na Facebook, pokuša sa MSN - om, Skype - om, ali bez uspeha... Od Jeremića ni traga ni glasa.
    U tom trenutku zapišta interfon i to dva puta. Predsednik skoči, poobara neke papire i drangulije sa stola, dohvati se interfona i zakuka: "Je l' stigao?!". Glas sa druge strane mu, napokon, odgovori: "Da, druže predsedniče, poštar je stigao.".
    Predsednik, ne uspevajući da sakrije zadovoljstvo, podiže tri prsta u vis, zaurla: "Srbija!" i otrča ka vratima. Dohvati kvaku, izlete iz kabineta k'o furija,  zaroni u, omanji, džak sveže pristigle pošte i poče, halapljivo, da kopa po istoj, razbacujući papire i koverte na sve strane.
    "Žalbe, zahtevi, računi, molbe, tužbe, kontra tužbe, pozivnice, demarši... Eureka! Evo ga!", uzviknu, zadihani, predsednik, pobedonosno vitlajući iznad glave nekakvim kovertom. Zatim, ustade, otrča u kabinet, zalupi vrata za sobom, ponovo sede za radni sto i, sa nestrpljenjem, poče da otvara koverat na kome je pisalo: "Ministar inostranih poslova, za predsednika republike Srbije. Hitno!".

PISMO

    "Dragi druže predsedniče. Evo, ja hodam po belom svetu, sastančim po ceo dan, pronoseći slavu naše Rezolucije o Kosovu, ali, na žalost, niko me ne jebe k'o pička kišu! Promukao sam, ne spavam noćima, već samo idem od vrata do vrata, od kabineta do kabineta, od šaltera do šaltera, pričajući, objašnjavajući, preteći i moleći, ali uzalud.
    Jedino me slušaju neki po Africi, Južnoj Americi i Aziji, ali ni oni, k'o da se ne valja, ni prstom ne mrdaju da učine nešto za nas. Sve su to jajare, moj druže predsedniče. Hoće na tri stolice da sede. Ja njima kažem kako je Kosovo Srbija, a oni kažu da možda jeste. Ipak, oni, barem, čuju priču do polovine, dok, ovi zapadni kurajberi neće ni da me pogledaju. Pošalju mi, nekakvog, otpravnika poslova ili mlađeg referenta koji me, kao, sasluša, a onda mi kaže kako ne razume srpski jezik. Ja sve ponovim na engleskom, a on mi kaže kako nije učio engleski u školi već, samo, nemački sa bavarskim akcentom. Ja, potom, sve izdeklamujem na nemačkom, a on kaže da nisam dobro akcentovao, nasmeje se i pokloni mi knjigu: "Nemački jezik u osamnaest i po lekcija".
    E, tada se ja, dragi druže predsedniče, iznerviram, podignem tri prsta i zaurlam: "Kosovo je Srbija, bre!", a ovaj klimne glavom i na, čistom, albanskom mi kaže nešto... Ja, druže predsedniče, lično, mislim da mi psuje Vas! Zamislite taj bezobrazluk!
    Ipak, dragi druže predsedniče, ja ne odustajem! Idem dalje, postojano kano klisurina i, neumorno, pronosim Reč Vašu diljem ove, neverničke, planete.
    Ja sam optimista! Kosovo je Srbija! Živela Srbija! Živela Rezolucija!
    Ponizno i srdačno, Vaš Vuk Jeremić, negde između Libije i Teksasa."

ODGOVOR

    Pročitavši pismo, u dahu, predsednik, besno, udari šakom o sto, uhvati se za glavu i poče da sikće. Potom, dohvati olovku i papir i stade, grozničavo, da piše odgovor:
    "Dragi moj Vuče. Znam da ti nije lako! Istinu je uvek bilo teško preneti! Ipak, nemoj ništa da brineš! Ja dolazim!
    Evo, dok si se ti patio po belosvetskim apartmanima, šatorima i avionima, ponosito i hrabro, šireći Reč moju, ni meni nije bilo lako. Naime, belosvetski kurajberi, kako si ih ti lepo nazvao, sprečavajući me da otvorim još koji most ili da zamesim još po neki kamen temeljac, počeli su da mi šalju nekakve pedere u posete. Baš tako, moj Vuče, sve peder do pedera i svi na, čistom, albanskom psuju, ja mislim tebe! Zamisli ti taj bezobrazluk!
    E, tada se i ja iznerviram, podignem tri prsta i zaurlam: "Kosovo je Srbija, bre!", ali ne vredi, niko ne sluša.
    Zato, moj Vuče, i ja krećem na put! Brisel, Njujork, Pariz, Teksas... Gde god treba da se pročuje Reč moja. Ako treba i na albanskom...
    I ja sam optimista! Kosovo je Srbija! Živela Srbija! Živela Rezolucija! Ujedinjene nacije, kad tad, moraju pasti!
    Borbeno i državnički, tvoj Boris Tadić, negde između sna i jave.".

...